30 METARA ISPOD ISTANBULA ZELENA OAZA: Poljoprivreda kojoj ne treba ni sunce ni kiša! Duboko ispod asfalta klija budućnost i spasava autohtone sorte
Dodajte Kurir u vaš Google izborOsam spratova ispod Kagithane, jedne od najgušće naseljenih opština evropske strane Istanbula, u prostoru koji je nekada služio kao podrum Kulturnog centra, danas tiho pulsira ružičasta svetlost. Na 30 metara dubine, u prostorijama kontrolisanom do savršenih procenta vlažnosti, rastu biljke koje ne znaju šta je suša, sneg, grad niti avgustovska sparina.
Ovo je Istanbulski R&D centar za vertikalnu poljoprivredu u zatvorenom prostoru. Otvoren 8. decembra 2022. godine, objekat je nastao u saradnji Ministarstva poljoprivrede i šumarstva Republike Turske i privatnog sektora. Koordinator projekta Hakan Asan, master inženjer poljoprivrede, proveo nas je i pokazao svaku fazu proizvodnje i objasnio zašto je ovo mesto - drugo najdublje poljoprivredno dobro na svetu - mnogo važnije nego što na prvi pogled deluje.
Ukupna površina je 700 kvadratnih metara, a od toga se 320 kvadratnih metara, raspoređenih u tri jedinice za gajenje biljaka i jednu jedinicu za klijanje i proizvodnju sadnica, koristi za aktivnu proizvodnju. Sistem je hidroponski, sa četiri nivoa. Sve što biljkama treba za rast - temperatura, vlažnost, koncentracija ugljen-dioksida, svetlost, pH vrednost hranljivog rastvora i elektroprovodljivost - se automatski nadgleda i prilagođava.
Umesto sunca, ovde svetlost obezbeđuju napredne LED sijalice. Nisu to obične lampe. Njihov spektar se menja u zavisnosti od faze rasta. Plava svetlost, talasnih dužina od 400 do 500 nanometara, podstiče vegetativni razvoj i zbijenu strukturu biljke. Zelena svetlost, od 500 do 600 nanometara, prodire dublje u krošnje i omogućava ujednačen rast. Crvena svetlost, od 600 do 700 nanometara, pokreće fotosintezu, povećava biomasu i podstiče cvetanje. Tu je i daleka crvena, od 700 do 750 nanometara, koja kod nekih vrsta utiče na oblik biljke i dinamiku cvetanja. Svi ovi spektri zajedno pokrivaju takozvani PAR opseg od 400 do 700 nanometara - deo svetlosti koji biljke zaista koriste za fotosintezu.
Kod prirodne sunčeve svetlosti, intenzitet i trajanje dnevnog osvetljenja stalno variraju, a spektar sadrži i ultraljubičasto i infracrveno zračenje koje biljkama često nije potrebno. U ovom podzemnom sistemu spektar je precizno podešen, intenzitet konstantan, a fotoperiod potpuno kontrolisan. Rezultat su biljke koje rastu brže, ravnomernije i bez stresa.
Sva pametna poljoprivredna tehnologija koja se koristi u ovom centru delo je turskih stručnjaka. To nije samo tehnički, već i izuzetno važan državni strateški cilj: pokazati da Turska može sama da razvija strategije prehrambene sigurnosti za 21. vek.
Hidroponska tehnika, kojom se biljke gaje u vodi obogaćenoj mineralnim materijama bez ikakvog zemljišta, donosi uštede koje zvuče nestvarno. U poređenju sa konvencionalnom poljoprivredom na otvorenom polju, potrošnja vode se smanjuje do 99%. Voda ne odlazi u dubinu, ne isparava uzaludno, ne natapa korov. Kruži u zatvorenom sistemu, pročišćava se i vraća. Istovremeno, zbog gustine sadnje na četiri nivoa i optimalnih uslova, prinos sa 320 kvadratnih metara zatvorenog prostora ravan je proizvodnji sa čak 20.000 kvadratnih metara klasične njive.
U prve tri i po godine rada centra testirano je više od 120 različitih biljnih vrsta. Tu su lisnate salate, začinsko i lekovito bilje, jagode, aromatične kulture. Za svaku od njih je razvijen poseban proizvodni recept, tačno određen odnos temperature, vlage, svetlosti i hranljivih materija. Centar ne samo da gaji biljke, on ih uči kako da žive bez tla i neba, bez pesticida, bez herbicida, bez bilo kakvih hemijskih tretmana. Deo proizvoda svakodnevno odlazi u obližnje lance luksuznih restorana i u supermarkete.
Možda najzanimljiviji deo delatnosti centra jeste saradnja sa običnim farmerima. Svake godine, preko Istanbulske pokrajinske direkcije poljoprivrede i šumarstva, sprovodi se podela povrtnih sadnica. Centar je preuzeo na sebe da za tu svrhu proizvede sadnice crvene paprike sorte Sayalar, autohtone za oblast Silvri, grad na obali Mramornog mora zapadno od Istanbula. Ova paprika skoro da je nestajala sa njiva jer zahteva specifične uslove i daje manje prinose od savremenih hibrida. U kontrolisanim uslovima podzemne laboratorije, međutim, njen opstanak je osiguran.
Tokom 2025. godine proizvedeno je i farmerima isporučeno 100.000 sadnica Sayalar crvene paprike. U 2026. godini planirano je 270.000 sadnica, skoro pa utrostručeno za samo godinu dana. Time centar ne radi samo futurističku poljoprivredu, već doslovno spašava stare sorte i vraća ih na zemlju.
Otvaranje centra 2022. godine privuklo je veliku pažnju. Do danas je kroz njega prošlo više od 15.000 posetilaca - domaćih i stranih. Učenici, studenti, investitori, akademici... Samo tokom 2025. godine, više od 6.000 učenika osnovnih i srednjih škola obišlo je objekat. Za njih su organizovane radionice i obuke.
Centar je postao i mesto akademskog rada, a trenutno tri doktorske disertacije i jedan master rad koji se bave vertikalnom poljoprivredom u zatvorenom prostoru izvode se upravo ovde. Veliki broj studenata, mahom volontera, dolazi određenim danima u nedelji i učestvuje u svakodnevnim aktivnostima.
Kad se sve sabere, ovaj R&D centar tako duboko ispod površene užurbane metropole kakav je Istanbul je istovremeno fabrika hrane, naučni institut, obrazovni centar i banka genetskog materijala. I vredi ga videti. I vredi ga imati.